Anksioznost je lebdeći, neodređeni strah,
teskoba. Osećanje bojazni, strepnje, uznemirenosti i napetosti, koje se
od straha razlikuje po svojoj složenosti, ali i rasplinutosti,
neodređenosti, pošto nije vezana za neki određeni objekat. Anksioznost
je trenutno moja najveća tema i tek kada sam o borbi sa istom
progovorila, shvatila sam koliko nas je. Ono što sve vas zanima jeste
kako sam ja počela da bolujem od anksioznosti. Kada svakog dana gledaš
oca koji je u depresiji već dve godine i majku kako se bori da ga iščupa
iz te bolesti, nosiš se sa teretom koji ne možeš da podneseš, pa s toga
postaješ anksiozna osoba.
Svi mi nosimo različite maske iz
različitih razloga. Neke maske stavljamo, jer je to ono što stvarno
želimo biti. Neke nosimo, jer se ne možemo suočiti sa onim što je ispod
ili zato što neko drugi želi da to budemo. A neke maske nosimo, jer se
nadamo da će ostati skrivene. Svi mi pokušavamo da prekrijemo tu našu
anksioznost noseći maske srećnih ljudi, ali to ne treba tako da se radi.
Treba da prihvatimo nas kao takve, anksiozne osobe, i da se borimo
protiv anksioznosti tako što ćemo ići na psihoterapiju, čitati
psihološke knjige ljudi koji će nas inspirisati odlučnošću da izvuku
najbolje od svog života. I ono što je najvažnije jeste trening, on nam
poboljšava naše mentalno stanje, podiže nivo seratonina i danas se
preporučuje kao „lek“ protiv anksioznosti i depresije.
„Najveća hrabrost je prkositi bolu, živeti s njom i uprkos njoj radovati se životu i buditi se svako jutro, oduševljen danom koji dolazi“
Ima još toliko stvari koje bih želela da probam, kao na primer da slikam ili naučim da pucam, jašem konja i kroz život se samo vodim time da ne želim da dočekam starost i shvatim da nisam uradila sve ono što sam želela, jer imam utisak da većina ljudi prosto životari, a takva sudbina me zastrašuje. Iz želje da ostvarim sve ovo, potisnula sam anksioznost i fokusirala se na svoje želje.
Odolevam potrebi da budem tiha i mračna. Postala sam tako odlučna u ideji da unapredim svoj život u svakom mogućem aspektu i bukvalno ne pristajem na kompromise. Onako ozbiljno – jedina stvar kojom me život trenutno uči, je da zaista sve mogu sama, a ako mi zatrebaju – imam svoje ljude pored sebe.
Moji apetiti za rizikom u životu i za ostvarenje želja su veliki. I bez obzira na anksioznost koja me često ščepa i prestravi zbog neizvesne budućnosti, ne dam joj da prevlada. Direktno kroz zid straha koji sam sama stvorila trčim, jer sam poslušača svoju svoju hrabrost i vlastita uverenja u izbore. Osećaj nakon pobede samog sebe je nestvaran!
Sećam se kako sam se udaljavala sa neke žurke, jer je anksioznost isplivala na površinu i nisam više mogla da budem okružena masom ljudi koji nešto slave. Prilazi mi drugarica i svesna mog ljigavog raspoloženja kaže mi:“Dobro bre Jovana, život ti je poslednjih šest meseci bio pun avantura, sve bolja od bolje, sad mora malo da stagnira. Zbog toga nisi najradosnija. Al’ tako treba, da se napravi balans, veruj mi“. Tad sam se složila sa njom i odjednom mi srce bilo puno radosti pa sam počela da se smejem i govorim: „Živote, lutalico, hvala ti, hvala, hvala!“
Potrebna je hrabrost da se upustiš u avanturu, daš otkaz, veruješ, započneš razgovor, raskineš toksičnu vezu, al’ ne treba ti toliko hrabrosti kada imaš ono što je meni uvek u glavi – jednog dana ćeš umreti. Zašto bi bila sa ljudima sa kojima nisi na istoj frekvenciji ili radila nešto što te ne ispunjava? Napokon sam spokojna sama sa sobom. Volim sebe, svoje vrline i mane, svoje telo, nedostatke. Prihvatam sebe i ne menjam se, nego samo mogu da napredujem uz drugu osobu, jer ovo sam ja – moji postupci, moje misli, moj život i tako se moćno osećam povodom toga. Borim se za sebe, živim kako želim, ne brinem o mišljenju drugih, srećna i zahvalna sam na svemu. Sledim svoje snove i znam da mnogi iste neće podržati, ali imam tu neku iskru koja zna da je to prava stvar, zato neću da dozvolim da me sputaju oni sa drugom vizijom. Zato i vi, koji čitate ovo, probajte, učite, grešite i zapamtite da je broj bezbedan u luci, al’ to nije ono zbog čega je brod napravljen!
