Kada je nekome teško, i kada neko celim svojim bićem proživljava bol, rečenica „I to će proći“ ne pomaže puno. Zapravo, u tom trenutku ne pomaže uopšte. Svako ko je ikada osetio bol, bilo na fizičkom ili psihičkom nivou, samo je želeo da ona prođe, iako je delovalo da nikada neće. Ne postoji čovek na ovom svetu koji nije osetio bol, bilo fizičku bilo psihičku. Bol je nešto sa čime smo naučili da živimo, ali da li učimo kako se živi posle njega?
“Sreća nas okuplja, ali nas bol sjedinjuje.” – Oskar VAJLD
Ljudi koje nešto ili neko boli zarobljeni su u uverenju da nikada neće proći. To osećanje nemoći pusti korene u celom telu. Tek posle nekog vremena čupate korov ili berete cveće. To je paradoks bola, što posle njega ima mesta za još više radosti. Svako ko je ikada osetio psihičku bol vrlo rado bi pristao da je zameni za fizičku. Psihička bol je nešto posle čega više nismo isti. Ta vrsta bola donosi promenu, a isključivo je na nama da li će ona biti pozitivna ili negativna. Potpuno razumem da se ova rečenica neće svideti svima, kao što se ni meni ne bi svidela da sam je čula u nekim početnim fazama bola. To su obično šok, poricanje, osećaj samokrivice, tuga, bespomoćnost, strah od budućnosti, depresija i na kraju prihvatanje. Da bi došli do prihvatanja, jednostavno moramo proći te faze. Ono što nas dodatno koči i usporava jeste uverenje da mi to ne možemo da podnesemo, da će bol trajati zauvek i naravno beg od bola čija je posledica alkohol ili droga.
“Moram priznati da bol ima jednu prednost, zove se promena.” – Jelena Brkljač
Svako je jednom patio ali niko nije tu da bi nam govorio kako to da radimo. Ne postoji pravilo kako se pati i koliko. Dužina patnje zavisi od uzroka, ali ne znači da je nema ako je trajala kratko. Bol je bol i kad traje jedan dan i kad traje godinu dana. Da se bol ne bi pretvorio u patnju i u nešto svakodnevno važno je promeniti pogled na bol. Zapitajte se kako vi gledate na bol? Da li je za vas bol nešto što bi vas slomilo ili nešto što bi vas ojačalo? Sigurna sam da osobe koje su jednom prošle kroz “tamnu stranu duše” i uspele da pronađu svetlo drugačije gledaju na bol. Oni koje je bolelo znaju. Znaju koliko ume da zaboli nešto unutra što više ne može da izdrži ono spolja. Znaju da je bol u duši jači od onog u telu. Znaju i da bol vodi do ludila ali i do spoznaja.
“Ništa nas ne čini tako velikim kao veliki bol.” – Alfred de MISE
Ako vam je teško želim da znate da VI to možete podneti. Želim da znate da i bol može biti prijatelj ako mu to dozvolite. Želim da znate da postoje osobe koje su posle bola postale deset puta bolje osobe. Želim da znate da vam bol daje šansu za opraštanje. Ne postoji ništa čistije i veće od toga da ne mrzite osobu koja vam je nanela bol. U trenucima bola, koji se nekada pretvore u godine, želim da znate koliko je važno biti tu za sebe. Idite do ogledala, i dobro pogledajte; to je jedina osoba kojoj dugujete da u odrazu uvek vidi osmeh!
