Digitalni muzeji otkrili su nov način predstavljanja slavnih umetničkih dela novijim generacijama, i čini se da su pogodili žicu.
U skladu s novim tehnološkim trendovima napravljene su aktivacije koje posetioce čine sastavnim delom art-instalacija, izgledaju spektakularno i zbog odlične reakcije publike sve ih je više u celom svetu. Jedan od njih pokrenula je i Dragana Milovanović iz Novog Sada, čiji se projekat Monet2Klimt trenutno prikazuje u baltičkim zemljama.
Umesto da se pomire a tim da nekadašni način predstavljanja umetničkih dela mladi smatraju prevaziđenim, art-vizionari pronašli su novi, očigledno prikladniji način. Kombinovanjem slike i tona i pravljenjem aktivacija, posetioci su postali integrisani deo umetnosti koju posmatraju, a budimo realni, popularnosti ove vrste muzeja svakako je doprinela i činjenica da deluju impozantno i veoma su „instagramični”.
U julu ove godine u Parizu je otvoren prvi digitalni muzej, koji na ogromnom prostoru od 3.300 kvadrata, na zidovima visokim 10 metara prikazuje koloritne projekcije radova iz ranog 20. veka, među kojima su i dela Gustava Klimta i Egona Šilea.
– Ljudi više ne uče o kulturi na način na koji su to radili u prošlosti. Prakse se menjaju i kulturna ponuda mora da ide u korak sa njima. Brak umetnosti i digitalne tehnologije je, prema mom mišljenju, budućnost širenja umetnosti među budućim generacijama – rekao je prilikom otvaranja Bruno Monije, predsednik CultureSpaces, tima koji je zadužen za taj projekat.
Slično je razmišljala i Dragana Milovanović kada je pre dve godine došla na ideju da pokrene svoj projekat. Studirala je i radila u Švajcarskoj, potom živela na Kanarskim Ostrvima, Malti i u Dubaiju, a onda je rešila da otvori svoju kompaniju u Estoniji i Nemačkoj, gde je projekat Monet2Klimt prvo i lansiran, o čemu je pričala za magazin Original.
– Projekat Monet2Klimt pokrenut je pre dve godine. Kao veliki ljubitelj umetnost,i uočila sam da je tradicionalni način predstavljanja, nažalost, nedovoljno atraktivan mlađim generacijama i pomalo izolovan za sve one koji nemaju predznanje, ali bi želeli da bolje shvate taj oblik kulturnog stvaralaštva. Shodno tome, a prateći savremene tehnološke trendove, došla sam na ideju da napravim projekat aktivacije umetnosti i da na inovativan način umetničke vrednosti približim širem auditorijumu kroz projekat koji ujedinjuje umetnička dela sa klasičnom muzikom, stvarajući tako novu dimenziju doživljavanja i oživljavanja svesti o lepoti i važnosti ljudskog kreativnog stvaralaštva.
Koliko je vremena i truda bilo potrebno da se realizuje nešto takvo?
– Ovakva vrsta projekta je sama po sebi veoma kompleksna, i to zbog toga što je za njegovu realizaciju neophodna sinhronizacija nekoliko segmenata, pre svega vrhunsko poznavanje i odabir umetničkih dela i klasične muzike, zatim grafičkog dizajna i tehnologije. Uz to, svaki segment ponaosob iziskuje mnogo vremena i truda, a kako se radi o umetninama izuzetno velike vrednosti, potrebno je dobiti sve dozvole za prava na korišćenje slika i muzike kako od muzeja tako i od privatnih kolekcionara. Od inicijalne ideje do konačnih rezultata bilo je potrebno više od dve godine sa timom od 30 ljudi.
Reakcije većine su – oduševljenje i jedini trenutak kada mogu da kažem da sam uspela jeste kada vidim da smo dotakli još jedno ljudsko biće, dokazujući da umetnost nije dosadna i nerazumljiva i da je deo svih nas
Šta je to što digitalni muzeji nude drugačije u odnosu na klasične muzeje i postavke na koje smo navikli?
– Zamislite ogroman prostor u koji kada uđete imate osećaj da ste u drugoj dimenziji. Zauzmete svoje mesto, a oko vas se nižu slike koje su u stvari vrhunska umetnička dela, na zidovima od preko četiri metra u 360 stepeni, stvarajući efekat ulaska u umetničko delo. One se pojavljuju u delovima i slažu se u svoje originalno izdanje da biste mogli da primetite sve najbitnije detalje i bolje razumete šta je umetnički genije hteo da naglasi. Uz to vas prate zvuci klasičnih melodija, koje su savršeno uklopljene sa jačinom i intenzitetom slike, izazivajući u vama snažne emocije.
Ono što digitalni muzeji nude jeste upravo ta emocija koja oživi u nama dok posmatramo i u isto vreme slušamo neke od najimpozantnijih tvorevina ljudske ere. Zatim je tu doživljaj slike kroz njene boje i tehnike, kao i njeno razumevanje. Publika može da vidi i da se upozna s mnogobrojnim umetničkim delima na jednom mestu, od kojih su mnoga iz privatnih kolekcija.
Naš cilj je da podstaknemo svakog ko doživi tu emociju da posveti više pažnje umetnosti, poseti jedan muzej ili galeriju više, balet ili koncert filharmonije. Umetnost je deo svih nas.
Ovo je veoma inovativan način spajanja tehnološkog napretka i umetnosti i približavanja kulturnog bogatstva mladim generacijama. Kakva je struktura vaših posetilaca i kakve su reakcije mladih na projekcije?
– Moja najveća motivacija je upravo to i, moj tim i ja smo presrećni da vidimo da je odaziv mlađih generacija svih uzrasta ogroman, ako ne i većinski. Od male dece koja dolaze sa roditeljima, dece školskog uzrasta koja dolaze kao deo nastavnog programa, tinejdžera koji nemo slučaju klasičnu muziku i zainteresovano se raspituju o umetničkim delima i u kojim muzejima mogu da ih vide, do svih ostalih koji oduševljeno izlaze poneti jačinom emocija. Neverovatno je videti decu da mirno sede ili pak ‘ulaze’ u sliku, aktivno učestvujući u onome što se dešava oko njih. Reakcije većine su oduševljenje, i jedini trenutak kada mogu da kažem da sam uspela jeste kada vidim da smo dotakli još jedno ljudsko biće, dokazujući da umetnost nije dosadna i nerazumljiva i da je deo svih nas.
Školovali ste se i živeli u inostranstvu, potom ste se vratili u Srbiju. Sa kakvim ste ambicijama otišli, a sa kakvim se vratili?
– Tako je, živela sam deset godina van Srbiije, a potom, nakon završenih studija i sticanja radnog iskustva, vratila sam se.
Odlazak iz Srbije smatram krucijalnim za svoj dosadašnji razvoj, htela sam da izgradim internacionalno znanje i iskustvo, upoznam nove kulture, ljude i prostranstva, ali i novi način rada i sve inovacije van naše teritorije. Otišla sam s idejom da se nadogradim i proširim svoje vidike, ali i s planom da se vratim. Kada sam se vratila u Srbiju, imala sam želju da pokažem i kažem mlađim generacijama da treba da ulažu u sebe, da ih ne ograničava mesto življenja, već količina rada i motivacije za lični razvoj. Takođe, cena koja se plaća kada živite daleko od porodice i ljudi koje volite je velika i novac nikako ne treba da bude jedina motivacija jer kada ste dovoljno izgrađeni, uvek i svuda imate prostora za uspeh, a možda najviše u svojoj matičnoj zemlji. Samo treba pronaći iskru.
Kakvi su vam dalji planovi za razvoj projekta Monet2Klimt?
– Trenutno se Monet2Klimt prikazuje u baltičkim zemljama, pre toga smo imali nekoliko velikih gradova u Nemačkoj. Plan je da dalje razvijamo tržište i prikažemo projekat u skorijoj budućnosti i u Srbiji.
Autor: Original
Foto: Profimedia, Monet2Klimt
