Kako da prevaziđeš otpor ka promeni? Gde da nađeš podršku za taj proces? Odgovor je u sebi. Da, da. Znaš kad kažu ,,Budi sam sebi podrška”? Ja bih da ti približim kako je to stvarno moguće.
Većina ljudi na pitanje da li bi voleli da promene nešto čime su nezadovoljni, ima potvrdan odgovor. Promena ishrane, promena svakodnevnih navika, promena posla, promena slike o sebi su različite vrste promena koje želimo da uvedemo jer su na svesnom nivou po nas dobre i donose nam boljitak kome težimo.
UPUTSTVO: U samom procesu promene, kada smo u nečemu novom i nepoznatom do sada, strašno je važno da razumemo šta se dešava. Zato je bitno da damo smisao tom novom ponašanju koje želimo. A ono još važnije je da shvatimo kakvu smo korist imali od ,,neželjenog” ponašanja. Fino bi bilo raskrinkati ponašanje na korist koju imamo od njega i na uverenja koja potkrepljuju to ponašanje. Zatim racionalizovati misli i skrojiti nova uverenja koja su podsticajna za rast. Uz mogućnost nalaženja ljudi u svom okruženju (online je odlično) koji su prolazili kroz sličan proces. Ovo zvuči slatko ali nije ni kratko ni slatko. To je proces kroz koji se prolazi i mesecima ako treba. Zato je važno naići na podršku.
PAŽNJA: Ono što je ključni korak pri kretanju ka novom ponašanju je nailazak na otpor. Zašto se to dešava? Okretanje prirodi u tim trenucima može biti korisno jer ispitivanjem sveta u sebi i oko sebe dolazimo do različitih zaključaka koji nam pomažu da razumemo to što nam se dešava. Hajde da zavirimo u sebe! Vodim te na kratak put.
Sigurno smo se nekada pitali zašto spavamo noću, zašto drhtimo kada nam je hladno i zašto se u bubrezima filtrira krv i stvara urin. U fiziologiji našeg tela su regulatorni mehanizmi. Zahvaljujući njima naš organizam najbolje funkcioniše. Služe za obavljanje osnovnih procesa bilo to lučenje hormona, bubrežno filtriranje, održavanje pritiska ili celokupno održavanje homeostaze. Kada dođe do pojave bolesti ili određenog stanja koristimo lekove da bismo pomogli organizmu u toj borbi. Možemo da delujemo na regulatorne procese i menjamo ih u korist našeg zdravlja. Pa tako, na primer postoje diuretici, lekovi pomoću kojih se izbacuje višak tečnosti iz organizma. Različite vrste ovih lekova deluju na različitim nivoima i imaju drugačiji mehanizam.
Međutim iako imamo želju da lekovima pomognemo u nekim slučajevima može doći do razvoja tolerancije i kompenzatornih odgovora na primenu istih. Tada je najvažnije ne odustati! Prema primeru koji sam navela za diuretike, organizam krene da se suprotstavlja preteranom gubitku tečnosti i luči hormone koji to sprečavaju. Da te ne zamaram sada, gubitkom tečnosti se smanjuje i krvni pritisak, pa se organizam buni. Svašta nešto je tu povezano. A ja bih da prenesem suštinu.
Da se vratimo na priču, u svakodnevnici su to momenti otpora u kojima se pitamo da li da nastavimo ka promeni. Neugodne emocije. Šta nam sada ovaj osećaj govori? Šta li se krije iza njega, intuicija ili strah? Zato odgovor možemo da nađemo u načinu funkcionisanja onog što imamo – našeg tela. Imamo primer koji nam kaže da je to normalno i da nema potrebe za krivljenjem i odustajanjem i smatranjem sebe slabim. To je normalna reakcija kroz koju je možda čak i tvoje telo prošlo, a da to nisi ni znao.
I organizmu dejstvo nekog leka ume da bude novo, neobično i neuobičajeno od stanja u kome je navikao da funkcioniše. I kada mu je potrebna pomoć, on ume da je odbija. Ne samo odbija, već suprotstavlja svojim normalnim procesima kojima radi kada je sve u redu. U tim situacijama bismo u farmakologiji promenili lek, napravili pauzu u primeni ili uveli još nešto u terapiju. Ali evo je razlika. Odbija pomoć jer mu nije baš jasno šta se dešava. Zato je važno da nama naša promena stalno bude jasno usmerena. Treba kao pokvarena ploča stalno ponavljati sebi zašto to nešto radiš i kada postane neugodno.
Što znači da je promena stanje koje želimo za naš boljitak – ozdravljenje. Lek su sve stvari i načini kojima tu promenu stvaramo. Svi hemijski procesi koji deluju u našu korist. Otpor promeni je kompenzacija, to su naši stari dobro usavršeni mehanizmi ponašanja. Misli koje smo mislili, stavovi kojima smo verovali, istina za koju smo mislili da je jedina.
Budi svoj lek i kaži ,,Hej, ajde idemo tamo gde će ti biti bolje”. Svesno sebe vodi u novo. To novo iako je za tvoje dobro, nailazi na prepreke uma. Mozgu je sve novo nepoznato i strašno. Bitno je da budeš lek koji ima jače dejstvo od tvog starog razmišljanja. Kada znaš šta želiš i zašto ideš, kada znaš šta i zašto lečiš onda je jedina opcija koju imaš da se krećeš i ideš korak po korak.
Ti si regulatorni mehanizam. Naštimuj tu žicu sopstvene regulacije ponašanja, pusti da svira i bacaj se na đuskanje.
P.S. Neželjena dejstva je moguće sanirati. Ako se sapleteš nema veze, podijum je tvoj!
Fotografije preuzete sa Pinteresta.
