Nije samo Zemlja planeta koja ima zimu, proleće, leto i jesen. “Sve što ima atmosferu ima godišnja doba”, kaže Nasin naučnik Džim Grin.
Godišnja doba samo izgledaju drugačije na drugim nebeskim telima.
Ekvinocij i solsticij označavaju promenu godišnjih doba, a rotacija, orbita, udaljenost od Sunca i nagib ose igraju ulogu u vremenskim promenama.
Kada je Pluton najudaljeniji od Sunca – zimi – njegova atmosfera se urušava. Saturnovi prstenovi ne bacaju senku tokom ekvinocija.
Na njegovom mesecu Titanu prolećni pljuskovi su od metana i mogu da traju nekoliko zemaljskih godina.
Zima na Marsu sa sobom donosi sneg od ugljen-dioksida. Merkur naročito ostaje gotovo bez godišnjih doba zbog svoje tanke atmosfere i rotacije koja je toliko spora da je jedan njegov dan jednak dužini njegove dve godine, piše Nacionalna geografija.
Na Jupiteru, Veneri i Merkuru pri smeni godišnjih doba događaju se veoma male promene.
Foto: Profimedia
