Srce sikizma, indijski grad Amricar poznat je po velikodušnosti i svom Zlatnom hramu u kom se služi 100.000 besplatnih obroka dnevno.
Amricar, grad koji se nalazi na severu Indije, blizu granice sa Pakistanom i ima oko dva miliona stanovnika, poznat je po mnogo čemu: ukusnoj kuhinji, istorijskom starom gradu i spektakularnom Zlatnom hramu – najznačajnijem svetilištu sikizma. Ipak, ono što se posebno ističe, od hrama do ljudi na ulicama, jeste taj osećaj velikodušnoosti koji je povezan sa samim osnivanjem grada, piše BBC.
Armicar je osnovao sikski guru u 16. veku, u regiji Pendžab, gde je sikizam i nastao. Religija je poznata po seva tradiciji, odnosno nesebičnoj i dobrovoljnoj službi drugima bez ikakvog reciprociteta i očekivanja. Seva se obično održava u hramovima, najčeešće jednostavnim radnjama poput čišćenja podova, serviranja obroka i održavanja hrama urednim. Neki vernici vrše sevu kroz dela velikodušnosti i dobročinstva.
Dvadesettrogodišnji Abhinandan Čaudhari, koji od osme godine zajedno sa svojom porodicom radi sevu, kaže za BBC da je drugo ime za sevu ljubav te da treba biti toliko diskretan i nesebičan da, ako činiš sevu levom rukom, ni desna ruka ne sme da sazna za to. U današnjem svetu, ovo je osvežavajući način života.
Duh velikodušnosti u sikizmu može se osetiti širom sveta, ali Armicar je to podigao na viši nivo. Naime, širom Indije poznato je da u ovom gradu niko nikada ne mora da ode u krevet gladan. U Zlatnom hramu uvek ima spreman topli obrok za svakoga ko to poželi.
Langar, besplatna javna kuhinja Zlatnog hrama, najveća je na svetu i dnevno opslužuje čak 100.000 ljudi. Obroci i sklonište dostupni su svima, 24 sata, sedam dana u nedelji.
Volonteri svakoga dana služe ukusnu indijsku hranu – sočivo, čapati hleb, gulaš od leblebija, jogurt i sl. Ljudi sede na podu, prekrštenih nogu u halama koje mogu da prime do 200 ljudi – žena i muškaraca, starih i mladih, bogatih i siromašnih. Na svakih 15 minuta volonteri čiste i pripremaju salu za naredne posetioce.
Armicar na svakom uglu odiše ljubažnošću, uslužnošću i velikodušnošću. Ukoliko i sami budete u prilici da ga posetite, naići ćete na osmehe i nemojte se iznenaditi ako vam neko priđe i pita kako može da vam pomogne.
“Šetajući ulicom noću, slučajni prolaznici rekli su nam da vodimo računa o svojim torbama na prometnim mestima. Kada smo stigli u Kesar da Dhaba, poznati restoran sa dugom listom čekanja, ljudi su se stisnuli za stolom kako bi napravili mesta za nas, čak i ako je to značilo da ćemo se sudarati laktovima dok jedemo. Osećaj dobrodošlice bio je sveprisutan, a ljubazan pogled i osmeh bili su dovoljni da nas potpun stranci pozovu na čaj i ćaskaju sa nama”, navodi novinar BBC-a.
Grad je prepun energije. Na lokalnoj kuhinji, sa kulchas lepinjama, chole čorbom od leblebija, phirni pudingom od pirinča, koji se služe u tradicionalnim glinenim posudama, mogu svi da im pozavide. Stari grad je impresivan, kao lavirint uskih ulica, raskrsnica i malih trgova, prepun živahnih bazara, kao da je ostao zaglavljen u vremenu.
Foto: Laurentiu Morariu on Unsplash
