Heroina “običnih ljudi” koja se bori potpuno drugačijim sredstvima

Aleksandrija Okasio-Kortez je mlada političarka koja je napravila apsolutni bum na američkoj političkoj sceni i na putu je da postane najmlađa kongresmenka u istoriji, a mnogi baš u njoj vide prvu ženu na čelu Sjedinjenih Američkih Država.

– Žene poput mene ne ulaze u politiku – izgovorila je jedna žena na samom početku svog viralnog obraćanja biračima u Njujorku, napravivši tom rečenicom uvod u najveću medijsku buru u ovoj godini na političkoj sceni Amerike.

Njeno ime je Aleksandrija Okasio-Kortez i ukoliko to ime dosad niste čuli, sasvim je razumljivo. Do pre godinu dana ova dvadesetosmogodišnja devojka portorikanskog porekla, rođena u Bronksu, radila je kao konobarica u lokalnoj kafani ozloglašenog njujorškog kvarta, skupljajući tako sredstava da bi pomogla majci koja je jedva sastavljala kraj s krajem čisteći kuće i vozeći lokalni školski autobus. To je, dakle, bilo pre samo godinu dana. A ove jeseni Aleksandrija Okasio-Kortez prepoznata je kao najveća pretnja aktuelnom američkom predsedniku Donaldu Trampu u skorijoj budućnosti.

Kako je do tako turbulentnog preokreta zapravo došlo? Pre nekoliko godina Aleksandrija se, s diplomom iz ekonomije i međunarodnih odnosa stečenom na Univerzitetu u Bostonu, susrela s problemom koji muči mnoge mlade danas i sa one strane okeana – nezaposlenošću. Posao konobarice nije bio njena želja, već neminovnost. Ali ni to nije bio jedini problem koji ju je tištio. Diskriminacija i nepravda, sa kojima se konstantno suočavala, kako ona tako i članovi njene porodice i ljudi iz okruženja, učvrstili su u njoj veru da se neke stvari u društvu u kome živi moraju promeniti iz korena.

Ta odluka konačno je realizovana lane, kada je odlučila da se posveti političkoj kampanji. Zanat je pekla uz Bernarda Sandersa, nekada glavnog oponenta Hilari Klinton, koji je zagovarao tektonske promene u savremenom američkom društvu. Ubeđena levičarka, Aleksandrija Okasio-Kortez odlučila se stoga na korak nimalo lak jer je očigledno verovala više sebi nego drugima, što je očito bila formula uspeha preko noći.

Kao kandidat na unutarstranačkim izborima u Demokratskoj stranci, ova mlada devojka stala je na crtu pedesetčetvorogodišnjem Džozefu Krouliju, čoveku koji je strah i trepet i koji gotovo 15 godina nije imao dostojnog protivkandidata. Pritom, Krouli je za kampanju imao deset puta više novca nego Aleksandrija, vodio je u svim anketama, svi mediji su bili u njegovim rukama i bilo je gotovo izvesno da će napuniti 20 godina mandata u američkom parlamentu. Aleksandrija nije imala ništa od svega toga. Baš kao i njen guru Bernard Sanders, najveći deo novca za kampanju dobila je od priloga običnih, “malih” ljudi, kao i od nekolicine progresivnih organizacija.

– Krupni kapital ne možete pobediti novcem. Morate se boriti potpuno drugačijom igrom – izjavila je tom prilikom Aleksandrija. I bila potpuno u pravu.

Kada je u junu ove godine Krouli čestitao Aleksandriji na pobedi, svi su bili u šoku. Prvi put je u Americi pobedio neko ko tokom kampanje nije bio zastupljen ni u jednom tradicionalnom mediju! Ona se svojim potencijalnim glasačima obraćala isključivo putem video-klipova, koji su ubrzo postajali viralni i – od vrata do vrata. U svojim „nastupima“ Aleksandrija se običnim jezikom obraćala običnom čoveku kojeg tište isti problemi kao i nju samu. Njena kampanja bila je okrenuta onima bez glasa i bez prava glasa. Rečenica sa početka, koja je bila uvod u njen viral sa milionskim pregledima samo na Tviteru, odnosila se zapravo na sve one koji ćute i trpe umesto da se bore za svoja prava i prava drugih.

Zato se ona danas vodi kao vesnik nove političke scene u Americi. Ta scena ne zavisi više od velikih i moćnih korporacija. Da one “ne dišu isti vazduh kao i mi” i “ne piju istu vodu kao i mi”, bila je njena sasvim jasna poruka u neverovatno popularnom videu koji ju je doveo do tako ubedljivog trijumfa. Iako su o njoj nakon pobede nad Džonom Kraulijem odmah pisali svi mediji koji je očito nisu pre toga ozbiljno doživljavali, pa je i u rekordnom roku čak dobila svoju stranicu na Vikipediji sa sve romansiranom biografijom, Aleksandrija tvrdi da apsolutno ne odustaje od svog načina rada i kampanje, kao ni od kretanja među zajednicom kojoj pripada.

Ona uživa, kako kaže, da sama raznosi flajere i razgovara s ljudima o temama koje i nju lično zanimaju. A na vrhu liste njenih predloga o promenama svakako su reforma kazneno-popravnog zakona, besplatno zdravstvo za sve građane, garancije za zapošljavanje nezaposlenih, ukidanje vladine agencije koja sprovodi stroge propise protiv migranata… Naravno, prava i jednakost su prioriteti, naročito kada su verske, rasne, nacionalne, klasne i LGBT populacije u pitanju.

Ako i u novembru na predstojećim izborima njena kampanja bude bila uspešnija od kampanje republikanskog kandidata Entonija Papasa, postaće tako najmlađa žena ikada izabrana u Kongres.
I dok je mnogi smatraju ozbiljnim kandidatom za prvu predsednicu SAD, Donald Tramp se o fenomenu zvanom Aleksandrija Okasio-Kortez još nije oglasio.

Tekst: Dragan Jovićević