Mnogo drveća znači i mnogo hlada, a to znači manje veštačke klimatizacije i više produktivnosti tokom letnjih meseci.
Zelene londonske ulice oduvek su predmet pohvala zbog svoje lepote – ali odnedavno i zbog toga što su snažan saveznik u borbi protiv emisije štetnih gasova i poboljšanja kvaliteta vazduha.
Ipak, vrednost drveća u urbanim područjima može se meriti i novcem. Prema novom izveštaju britanske Kancelarije za nacionalnu statistiku procenjuje se da je drveće glavnom gradu sačuvalo više od 5 milijardi funti (5,84 milijardi evra) u periodu od 2014. do 2018. godine samo kroz rashlađenje vazduha. Osim toga, održavanjem temperature podnošljivom za radnike, drveće se sprečilo pad produktivnosti i gubitak usled toga za gotovo 11 milijardi funti, navodi se u tekstu koji je objavio Bloomberg.
Ovim se naglašava koliko vitalnu ulogu drveće ima u činjenju gradova podnošljivim i prijatnim. Razlog za sprovođene ove studije bila je i promocija sadnje drveća i održavanje zelenih područja, kaže Hejzel Trenbirt iz ONS Natural Capital tima, koji vode računa o uštedama i zelenilu širom Ujedinjenog kraljevstva.
“Drveće u Britaniji daje mnogo veću vrednost i to dugoročno nego što biste je dobili jednoročno njihovom sečom”, kaže ona.
Čak 8,4 miliona stabala, koliko ih ima u Londonu, otklonilo je 2.240 tona polutanata (pre svega ozona) iz atmosfere godišnje, a taj proces bi inače koštao 126 miliona funti.
Takođe, vrednost sekvestracije ugljenika iznosi 4,79 miliona funti, a gradu je ušteđeno 2,8 miliona funti zahvaljujući tome što je drveće ublažilo oticanje vode posle padavina.
Ovi ekonomski benefiti mogu podsetiti vlasti i biznise da je radno mesto okruženo drvećem, locirano u gradu sa mnogo zelenila, pomaže i njima. I nije svo drveće jednako, te kada je reč o hlađenju i hvatanju zagađivača vazduha, nije rešenje zameniti posaditi još stabljika ili zameniti starije.
“Kada se preti da će se otkloniti staro drveće, čujete često – posadićemo deset novih stabljika i zameniti ih”, kaže Fil Vilks sa University College London, autor studije koja mapira apsorpciju ugljenika londonskog drveća i dodaje: “Ali mlade, male stabljike ne mogu da apsorbuju ni približnu količinu ugljenika, a za pet ili deset godina njih će biti mnogo lakše ukloniti ukoliko neko poželi da tu zemlju koristi u druge svrhe.”
Autor: Original
Foto: Pixabay
