Poslednjih nedelja u više navrata bili smo svedoci ozbiljnih posledica po naše okruženje zbog neodgovornog ponašanja pojedinaca. Fotografije isušenog Zavojskog jezera, kao i Uvca koji je na pojedinim delovima potpuno presušio, požari kraj autoputeva koji su prouzrokovali i ljudske žrtve i tužne scene reke Drine prekrivene plastikom, koje je voditelj Jovan Memedović prikazao u svojoj emisiji „Sasvim prirodno“ dokaz su koliko olako uzimamo ono što nam je priroda dala i da je svest o tome da ovu planetu treba da sačuvamo i za generacije koje dolaze za nama na niskom nivou.
Niko mesecima nije čuo upozorenja da bi prekomerno ispuštanje vode iz Zavojskog jezera kod Pirota, kao i iz Vlasinskog jezera moglo da ugrozi floru i faunu tog regiona. Dugo se apeluje i na to da bi mini-hidroelektrane na Staroj planini mogle da izazovu katastrofalne posledice.
Pri padu jezerske vode smanjuje se biodiverzitet, a smanjenje planktonskih organizama može dovesti do osiromašenja biljnog fonda, a onda i do smanjenog mresta ribe. Zbog svega toga brojne ptice napuštaju staništa jer nemaju čime da se hrane. Takvo stanje odražava se na živi svet, ribolov, plovidbu pa i na boravak turista, a realna je opasnost i da dobro poznata plutajuća ostrva na Vlasinskom jezeru ostanu zauvek pripojena obali ukoliko se hitno ne preduzmu mere podizanja vodostaja, apelovali su stručnjaci.
Tek kada su se pojavile fotografije koje jasno pokazuju da je Zavojsko jezero od avgusta do oktobra potpuno isušeno, u javnosti su se postavila pitanja odgovornosti. Odgovora, kao ni odgovornih, međutim, nije bilo.
Zavojsko jezero jedno je od najlepših i najčistijih veštačkih akumulacija u Srbiji i nalazi se pod obroncima Stare planine. Nastalo je 1963. godine pregrađivanjem Visočice, a njegovih oko 170 miliona kubika vode se koristi i za proizvodnju struje u Hidroelektrani „Pirot”.
I jezero Uvac, koje predstavlja jednu od najvećih turističkih atrakcija u Srbiji, na pojedinim mestima se povuklo i do dva kilometra.
Uvac je proglašen prirodnim dobrom od izuzetnog značaja, a pored beloglavog supa, kojem je to prirodno stanište, posebna turistička atrakcija su i nadaleko čuveni uklješteni meandri, čiji rtovi dostižu visinu od stotinu metara.
Iako godina nije bila sušna, vodostaj je drastično opao i time su ugrožene brojne biljne i životinjske vrste. Ogorčeni meštani krivca vide u elektranama, koje prekomerno isušuju jezero, ali iako su iz rezervata Uvac tražili odgovore zbog čega se ispušta voda i do koje kote će se prazniti jezero, nisu ih dobili.
Osim ovih scena, poslednjih nedelja svedočili smo i brojnim požarima koje su izazivali vlasnici njiva paleći strnjišta i ozbiljnim posledicama koje su usledile. Usled smanjene vidljivosti zbog gustog dima od zapaljenog rastinja desila se teška saobraćajna nesreća u kojoj je jedna osoba poginula, a jedan od požara ugrozio je i zaštićeni rezervat prirode Carska bara, kada se vatra proširila na više od 800 hektara.
A kao konačan dokaz toga kakav je uticaj ljudskog faktora na zagađenje prirode bile su scene koje je autor emisije „Sasvim prirodno” napravio na jednoj od najlepših reka u Srbiji. Naime, u nameri da gledaocima prikaže svu raskoš Drine, Jovan Memedović ostao je zatečen prizorom – ogromna količina smeća plutala je svuda po površini reke. U razgovoru za list „Original” Memedović je otkrio šta je uzrok tome i zašto moramo da učimo decu o neophodnosti očuvanja prirode.
– Jedva da smo poverovali sopstvenim očima. Površina plutajuće deponije mogla bi se porediti sa veličinom tri fudbalska igrališta, pretvoreno u kubne metre oko 4.000-5.000 kubika. Teško je prihvatiti, ali još hiljade kubika i dalje nadire istim putem – kaže voditelj, i dodaje da je uzrok tolikog smeća poznat:
– Znam odakle sve dolazi i to sam ustanovio još pre 6-7 godina. Deponije kod Bijelog Polja u Crnoj Gori, pa deponije kod Prijepolja i Priboja u Srbiji još ranije su nesmotreno i banalno postavljene uz samu obalu reke Lim, koja se uliva u reku Drinu. Na svako povećanje vodostaja masa otpada se otisne i voda ga ponese nizvodno. Deponije rade i danas i tako se tu bez prestanka uvećava količina kesa, plastične ambalaže, medicinskog otpada, svakojakog đubreta organskog i neorganskog porekla. Ministarstva ekologije sve tri države (Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine) dogovorila su se da se deponije do kraja godine zatvore i da se dovrši započeta deponija Banjica kod Priboja, koja je udaljena od rečnih tokova. Razgovarajući sa našim ministrom Goranom Trivanom, shvatio sam da za taj posao treba oko pet miliona evra. Pitam se hoće li to naša vlada izabrati za prioritet i zaustaviti ekološku katastrofu i našu bruku pred celim svetom. Uzgred, niko drugi nije objavio niti jednu fotografiju katastrofalne povorke smeća na Drini ispred Višegradske brane. Zato smo i veslali ovom rekom jer se sa vode mnogo bolje vide posledice onoga što su ljudi u stanju da urade prirodi – zabrinuto navodi Memedović.
Na pitanje gde je granica ljudske nemarnosti kada je reč o prirodi i da li postoji uopšte svest o tome gde to može da nas odvede, Jovan Memedović kaže:
– Mi nemamo kulturu odlaganja smeća na način kojim bi se otpad razvrstao i gde bi sva plastika završila na reciklaži, kao i drvo, metal i sve redom. Na pomenutim deponijama odlaže se i organski otpad, najčešće leševi domaćih i divljih životinja, i vrlo je moguće da će se s tog mesta širiti zaraze – ističe on, i dodaje da je gradski stil života potpuno udaljio ljude od prirode:
– Današnji način života odrodio je ljude od prirode. Život u gradu je ubrzan i potrošački, niko tu ne razmišlja o deponijama, rekama, o zagađenom vazduhu. Roditelji decu ne izvode po parkovima i na jednodnevne izlete, već u tržne centre. Tu oni stiču prva znanja o tome kako se troši novac i gomila garderoba, jede se brza hrana i sve ostalo. Deca odrastaju bez prirode i skoro da je i ne primećuju. Onda je logično što ne razumeju odakle stiže otpad, šta se krije iza plastike, a pogotovo šta je zdrava, a šta brza i nezdrava hrana. Pomenuti plivajući otpad upravo će ostati današnjim mladim generacijama da ga sklone, ali i da prethodno udišu i truju se mikročesticama plastike, kojih je već puna naša voda za piće. Čak 83 odsto naših voda već je zatrovano mikročesticama plastike – otkriva autor emisije „Sasvim prirodno”.
Prema rečima Memedovića, da bi se podigla svest o značaju ekologije i zaštiti prirode, potrebno je da se svi uključe, a najviše je potrebno da o tome podučimo našu decu.
– Pre svega, odveo bih decu na Drinsko jezero, ispred Hidroelektrane Višegrad, da svojim očima vide katastrofu. Ministre bih takođe odveo na lice mesta i sve medije, pa i strane posmatrače. Ovo jeste velika bruka za sve nas, ali vreme je da se osvestimo, a ne da okrećemo glavu na drugu stranu kao što smo radili godinama. Ali mislim da do toga ipak neće doći. Čudi me da se niko nije dosad– već sam setio da ode i vidi razmere katastrofe – neki profesor u školi sa đacima, novinari iz nacionalnih i drugih TV stanica ili nevladine organizacije… Niko! – razočarano zaključuje voditelj.
Tekst: Dunja Đorđević
