Kako kod nas ekstremni sportovi postaju sve popularniji i pristupačniji, ime Darka Kastratovića zrači kao svetionik pasije i posvećenosti ovom adrenalinskom univerzumu. Njegov životni put je neodvojivo isprepleten sa adrenalinskim aktivnostima, a retko ko je uspeo da se njima posveti na profesionalnom nivou, a istovremeno i da ih živi u dubljem filozofskom smislu.
Darko Kastratović je više od sportiste – on je sanjar i avanturista. Njegova veza sa prirodom postala je neraskidiva kroz surfovanje, kajtsurfing, snoubording i efoil (surfovanje na električnoj dasci). Svaka od ovih disciplina nije samo sport, već način života kojeg on svesrdno oživljava. Njegove veštine su besprekorne, što se može videti iz višestrukih državnih prvenstava u snoubordingu, kao i iz njegove nekadašnje uloge člana reprezentacije. Ljubav prema ekstremnim sportovima nadahnula ga je da osnuje brend odeće Shinobi, koji odražava njegovu strast prema ovim aktivnostima.
Kada ne osvaja talase ili staze, Darko je predani instruktor. Bilo da je na snoubordu na Kopaoniku ili kao deo organizacijskog tima skijaškog saveza Srbije, on usmerava svoju energiju ka obučavanju dece iz manje razvijenih područja Srbije. Zimi, njegova strast prema nordijskom skijanju se ogleda u turama splitborda koje organizuje, omogućavajući pristup netaknutim delovima planinskih pejzaža Srbije.
Leti, Darko Kastratović premešta svoju arenu na vode Ade Bojane, gde prenosi svoje znanje kajtsurfinga, surfinga i vindsurfinga na nove entuzijaste. Nezaobilazan je deo letnjih dana za sve one koji žele da osete vetrove i vodu u svoj svojoj snazi i lepoti. Dodatno, Darko je otvorio vrata novom svetu efoil surfinga, gde je postao istinski autoritet, osnovavši Surfnaked EFOIL Club. Jedan od njegovih učenika prošle sezone je bio i Novak Đoković.
U intervjuu za Original, Darko nam je podelio svoje misli o ekstremnim sportovima, izazovima sa kojima se susreće i lepoti nomadskog života.
Ostvario si impresivnu karijeru u netradicionalnim (bar na našem prostoru) sportovima – od snoubordinga do surfinga. Da li si imao momente previranja, odustajanja, sumnje u sebe?
Imao sam mnogo momenata sumnje – bilo da je ta sumnja uzrokovana povredama ili novčanim barijerama. Dešavale su mi se situacije kada nisam znao da li ću uopšte moći opet da se bavim onim čime sam se bavio čitavog života i to mi je bio dobar udarac na psihu. Iako sam znao čime želim da se bavim i šta želim da radim, nisam bio u mogućnosti u određenim periodima.
Ipak, te situacije su mi bile veoma poučne za rad, ali i život generalno. Smatram da ne postoji drugačiji put, osim onog na kom se susretneš sa svim tim problemima koje nosi život, posao, odnosi. Najviše ko ti može pomoći su bliski ljudi koji te okružuju – i njima sam zahvalan što sam tu gde sam sada.
Na koji način se nosiš sa izazovima svog posla?
Trudim se da se savetujem sa bližnjima i da što bolje uradim domaći zadatak. Ono što je neophodnost je da te ne bude sramota da izgledaš glupo u dosta situacija, jer je to jedini način da nešto naučiš.
Kako bi opisao domaću scenu ekstremnih sportova?
Mislim da Srbija ima velik broj talentovanih ljudi, ali scena generalno fluktuira gore-dole. Iako je sve više uslova da se deca time bave; postoje školice, parkovi, instruktori koji mogu pravilno da ih nauče, sve je manje klinaca koji su baš zagriženi jer je potrebno dosta vremena i rada da bi to izgledalo lepo.
Nekako se sve pretvorilo u trend i u instant stvari… Što u neku ruku i nije iznenađenje. Ipak, nisu svi lenji, još uvek postoji dosta dobrih ekipa u sportu – od ABC Snowboard kluba iz Kragujevca, skejt festivala Samit nesvrstanih. Još uvek postoje ljudi koji se trude i ulažu u zajednicu. To je lepo videti.
Šta je potrebno da se uradi da bi se ova scena unapredila?
Pre svega dosta društveno-korisnog rada od strane starijih ljudi sa scene, ali i uvođenje državnih programa za podsticanje mladih i aktivnog života.
Koji ti je omiljeni aspekt posla?
Rekao bih da je to da što sam na otvorenom u prirodi, što radim sa ljudima i učim ih lepim veštinama, što upoznajem različite ljude iz različitih sfera života. Pored toga, sam posao te uči da moraš da prihvatiš različitost i da svaka osoba ima neku individualnu šemu po kojoj uči stvarii shvata ih. To je pozitivno za posao, a posle i za druge odnose sa ljudima u životu.
Jednom prilikom si istakao da su ti snoubording i surfing poput meditacije. Pretpostavljam da je i poput psihoterapije?
Mislim da čovek juri to neko bestežinsko stanje koje pruža kretanje na bilo kojoj dasci i takav fokus na momenat te isključuje od svih životnih briga i svakodnevne tenzije – da li si sve završio, da li ćeš sve stići i da li se nekom sviđa to što ti radiš… Malo je pretenciozan naziv ali ga ljudi zovu flow state.
Može se reći da živiš nekonvencionalnim, nomadskim načinom života. Šta ti sve ovakav način života donosi? I koliko ti je izazovno da ga uklopiš sa porodičnim životom?
To morate da pitate moju buduću ženu, mislim da će ona biti detaljnija o tome šta sve nosi nomadski zivot (smeh). Šalu na stranu, nosi dosta odricanja i život na ivici iako ljudi misle da je to slobodan, lagodan život, ipak nosi i dosta stresa, brige i neizvesnosti kao i svaki drugi način života. Ima i lepe i manje lepe strane. Lepa strana je uvek predstavljena kroz slike i video snimke… A uvek je iza toga rad.
Što se tiče porodičnog života upravo radim na tome, jer svi ovi sportovi kojima sam se bavio, morao sam da odlazim iz grada na druga mesta i zato sam sada osnovao Surfnaked EFOIL Club – klub ljubitelja električnih daski koje rade na baterije i lete iznad vodei mogu da se voze u samom Beogradu na Dunavu ili Savi. To mi omogućava da se stacioniram u jednom gradu i da porodicni život bude lakši. Od pozitivnih stvari istakao bih, prostransvo, zalaske i izlaske sunca, osmeh, društvo, ljubav, vetar u kosi…
Koje su najlepše lokacije na kojima si surfovao/vozio e-foil, a koje na kojima si vozio bord?
Za snoubord bih rekao da je to bila planina Bogićevica u Crnoj Gori, a za e-foil Skadarsko jezero, dok za surf najlepša destinacija mi je bila Portugal, a za kajtboard Ada Bojana.
Jedan od tvojih e-foil (električne surf daske) učenika je bio i Novak Đoković. Kako se desila ova saradnja i kakvi su Novakovi utisci bili?
Saradnja se desila na poziv Jugoslava Karića kome želim da zahvalim na ovoj privilegiji. On je bio domaćin Novaku Đokoviću u Crnoj Gori. Bilo je to jedno sjajno iskusto i velika čast što sam imao priliku da podelim osećaj vožnje e-foila sa takvom legendom koji se na pravi način nosi sa svojom titulom. Za veoma kratko vreme je savladao vožnju e-foila, što nije iznenađenje.
Koje savete bi dao mladim ljudima u ekstremnim sportovima kod nas?
Pored učenja u školi, potrebno je da se uči i kod kuće da bi bio dobar ili dobra u tome.
Razgovarala: Vanja Ratković
