Mladi glumci zvezde su hit serije koja se emituje na RTS-u i koja se preko noći uvukla pod kožu velikom broju gledalaca, i to onoj najzahtevnijoj grupi – milenijalcima, generaciji o kojoj serija i govori.
O tome šta je njima „Jutro” promenilo do toga da li je promena uvek dobra, razgovarali smo sa Jovanom Stojiljković (25), Nikolom Rakočevićem (35) i Isidorom Simijonović (21), koji su na pitanja odgovarali odvojeno, što je bila idealna prilika da vidimo koliko su različiti kada im se postave ista pitanja.
Šta je rekla Isidora, možete pogledati na linku.
Mnoge domaće serije su uspešne, ali je serija „Jutro”, osim što ima dobru gledanost, uspela i na neki novi način – mladi se s njom poistovećuju. U čemu je tajna tog uspeha? Šta mislite, koju ste to žicu potrefili baveći se problemima mladih da privučete ovu buntovnu generaciju iako je njihova prva reakcija na takve stvari odbijanje?
Jovana: Jako je važna ideja reditelja da junake približi gledaocima. To su činili radeći na scenariju, vizuelnom identitetu, kao i s glumcima. Mislim da je važno što smo i mi kao glumci doneli nešto svoje, a uz to zavoleli likove koje tumačimo. Iako je Anđela poprilično različit karakter u odnosu na mene, ja sam se trudila da je što uverljivije igram, da razumem njen način mišljenja zato što poznajem mlade ljude koji su slični njoj. Tako je i s ostalim likovima. Autori su izabrali da oni budu što autentičniji, a situacije svakodnevne, životne, tako da je jasno zašto se gledaoci vezuju za seriju i prepoznaju delove svojih života ili živote ljudi iz okruženja.
Kako biste ukratko opisali lik koji tumačite?
Jovana: Anđela je devojka koja je dugo živela u ubeđenju da poznaje sebe, a onda ju je jedna situacija izmestila iz sigurne zone i pokrenula ju je da se prepusti istraživanju nove strane sopstvene ličnosti koju do tada nije spoznala.
Da li vidite sebe u likovima koje tumačite u „Jutru” i u kojoj meri? Koliko ste im slični, a u čemu ste potpuno različiti?
Jovana: Neke situacije koje se dešavaju likovima u seriji mogu da prepoznam, i to češće zbog ljudi koje poznajem a koji su takvi nego što sebe prepoznajem u njima. Prepoznajem taj osećaj na kraju dana koji često junaci imaju na kraju naših epizoda. Zapitanost, letargija…. Kompleksni su likovi, menjaju se kroz seriju, tako da ne mogu da se vežem za jednog junaka, ali mogu za neke situacije. Što se Anđele tiče, ona je drugačija od mene, ali sam je, igrajući je, zavolela i razumela.
Da li je promena uvek nabolje samim tim što se nešto menja?
Jovana: Ne mora da znači. Može da se promeni i nagore. Zavisi od toga ko donosi promenu i zbog čega. Nije nužna promena nabolje. Ali mislim da je svaka promena zdrava i važna za dalji razvoj.
Tekst: Ivana Stanišić Bokić
Foto: Uroš Arsić
Make Up: Maza Banjac
