Američki biolog Brus Lipton veruje da je um jači od gena, da svojim mislima i verom znatno više utičemo na sopstveno zdravlje i okruženje nego genetskim nasleđem.
Ovaj naučnik, koji u septembru dolazi u Zagreb, gde će držati predavanja, na ovu temu pričao je za Jutarnji List, odakle prenosimo deo intervjua.
– Nekad sam verovao da je mnogo šta rezultat genetskog nasleđa, pa tako i bolesti. Da su to stvari koje su nam unapred programirane i date, osobine koje nosimo u svojim genima. Ali pokazalo se da na nas bitno više utiče okolina, tačnije ono kako je doživljavamo i interpretiramo, nego naši geni. Okolina utiče na aktivnosti naših gena. To je epigenetska kontrola – priča Lipton.
Epigenetika i ono čime se Lipton bavi, doduše, izazivaju sumnjičavost u delu naučnih krugova. A on ističe da telo nije samo mašina, mehanizam, nego je u svojim proučavanjima fokusiran na um tog mehanizma.
– Svojim mislima šaljemo poruke ćelijama. Ako ste godinama razmišljali negativistički, slali ste svojim ćelijama negativne poruke. Ako počnete da razmišljate afirmativnije, odmah i sopstvenim ćelijama šaljete potpuno drugačije poruke. Brinuti se zbog nečeg isto je kao da se uporno molite za to što zapravo ni u ludilu, baš nikako ne želite da vam se dogodi. Pa ako ne želite da se to čega se bojite, od čega strahujete, dogodi, onda prestanite da brinete o tome da će se dogoditi. Prestanite da strahujete! Mi stvaramo svoju realnost svojim mislima, što je zapravo dobro, jer to znači da možemo bitno da utičemo na nju. Kad je već tako, treba da se fokusiramo na to da investiramo u pozitivne misli, afirmativne. Jer pojedinačne ćelije čine funkcionalne jedinice života što grade ljudsko telo koje je mesto saradnje pedeset triliona zasebnih ćelija. Zajednicom ćelija upravlja um i duh, tj. one se ponašaju u skladu sa informacijama koje dobiju od uma.
Lipton upozorava da ako verujete da ćete se razboleti – bitno povećavate šanse da vam se to i dogodi.
– Naše ćelije su poput baze podataka, u njima se skladište naša uverenja i sećanja, u ćelijskoj membrani i ona se neprestano prenose u mozak i ponovo interpretiraju. Odgovor mozga je da stvara podudarnost između uverenja i stvarnosti, stvara istu hemijsku stvarnost u telu osobe. Oni koji se boje i stalno razmišljaju da će se razboleti na putu su da im se to dogodi, jer naš um koordinira ćelije. Kao što postoji placebo, tako postoji i nocebo efekat. Nocebo može izazvati bolest kao što je placebo može izlečiti. Ako verujete da ćete se razboleti i umreti, na putu ste ka tome, umrećete zapravo od negativnih misli, tačnije posledica koje ste izazvali negativnim mislima.
Psihologija pokazuje da je najmanje dve trećine naših misli negativno. A, kako kaže Lipton, kada znamo kolika je moć našeg uma i stavova vreme je da se zauzmemo za sebe, a ne da nastavimo po starom.
– Znači, niste zadovoljni sopstvenim životom – pa vi ste ti koji možete da ga menjate. Kontrolišite svoj um.
Foto: Profimedia
Moramo naći način kako pomoći našem tjelu da izbaci otpad i sve što je nezdravo u njemu da bi smo zdravo i pozitivno razmišljali i dugo živjeli.Ja sam pronašao,i izučio taj način.Ostaje mi samo, poštovana gospodo, da to i naučno dokažem.
Ja sam takođe na putu pronalaska prirodnog antibiotika koji može spasiti čovečanstvo.
Bez našeg imunog sistema nema ništa,e o tome ja govorim. Zato su moji izumi,i moja teorija o podizanju imuniteta od tačke A do tačke B,od 1 do 100,koji djeluju prije svega na središte,odnosno centar života,na tačku koja pokreće ljudski život,tačka koja pokreće sve oko nas i u nama,faktički i čitav univerzum.O ovoj stvari koju je napisao gospodin Brus Lipton,piše i radi između ostalog i gospodin Ilon Mosk.Moji izumi i patenti su daleko ispred njihovih učenja.To uvjek mogu i dokazati.