Zašto se požari u Amazoniji tiču svih nas

Ogromni delovi Amazonije, najveće kišne šume na planeti, gore – više od 2.500 požara okružilo je “pluća sveta”, a vatrena stihija je toliko intenzivna da se oblaci dima vide iz svemira.

Da bismo shvatili tačnu razmeru tragedije koju izazivaju požari u Amazoniji, prvenstveno moramo uvideti značaj koji ova kišna šuma predstavlja za život čitave planete.

Čak 20 odsto ukupnog vazduha koji dišemo proizvodi drveće koje raste na tlu Amazonije. Osim toga, ova kišna šuma ključna je za borbu protiv globalnog zagrevanja. No, krenimo redom.

Šume Amazonije – ogromni sliv reke Amazon i Gvajanski štit u Južnoj Americi – brzo nestaju. Samo u brazilskom Amazonu 2015. godine izgubljeno je skoro 6.000 kvadratnih kilometara šuma. Ako se ovo nastavi, čovečanstvo se suočava sa neopozivim gubitkom jedne od velikih luka biološke raznolikosti, slatke vode i klimatske otpornosti – samo šume pružaju 30 odsto rešenja za klimatske promene. Imajući u vidu da prašume vodu iz zemlje pretvaraju u vlagu u vazduhu i time hlade atmosferu, one predstavljaju jedan od najvažnijeg dela procesa stvaranja, ali i regeneracije, vlage u vazduhu. Primera radi, ukoliko bi požari u Amazoniji razorili čitavu ovu šumu i ako bi ona potpuno izgorela, u tom delu zemlje vazduh bi automatski postao suv i topao, a uz pomoć vetra takva vazdušna masa bila bi preneta po čitavoj Zemlji i potpuno narušila klimu.

Iako Amazonija gori svake godine za vreme sušne sezone, situacija nikada nije bila ovoliko alarmantna. Požari koji gore već četiri nedelje suprotno svim zakonima prirode nisu prirodna pojava. Oni su izazvani kombinacijom suša koje su opet posledica krčenja i ljudskih aktivnosti. Od četvrtka se pojavilo oko 10.000 novih žarišta, a svakog minuta vatra proguta deo prašume veličine fudbalskog terena. Prema brazilskom Nacionalnom institutu za svemirska istraživanja (INPE), od početka godine u najvećoj prašumi sveta izbilo je više od 72.000 požara.

Pročitaj i: Kada ranjena Majka Priroda uzvrati udarac

Znamo da neobuzdani šumski požari nisu prirodni proces u Amazoniji, pa zašto se sada događa toliko požara? Nažalost, još nije jasno šta je tačno izgorelo – sateliti koji detektuju aktivne vatre i dim neprecizni su vodiči, ali, prema procenama stručnjaka, trenutni porast broja požara najverovatnije je kombinacija tri različita tipa vatre. Neki od požara povezani su sa nedavnim krčenjem šuma, kada je isečena vegetacija spaljena da bi se stvorili rančevi stoke i poljoprivredna zemljišta. No, rešavanje ovih požara je složen posao jer su, kao što je i bilo za očekivati, mnoge aktivnosti ilegalne ili politički motivisane. Nadalje, važno je odvojiti te ilegalne požare od manjeg broja seča i paljenja koju koriste tamošnji tradicionalni i autohtoni stanovnici Amazonije. Iako i te aktivnosti mogu izazvati požare u šumama, oni su, takođe, od suštinskog značaja za održavanje načina života nekih od najsiromašnijih ljudi Amazonije.

A šta bi se desilo sa planetom Zemljom kada Amazonije ne bi bilo?

Neminovno bismo se suočili sa katastrofom neviđenih razmera, ali i krajem ere kakvu poznajemo, jer Amazonija ne stvara samo kiseonik, već nas štiti i od mnogih opasnosti za koje nismo ni svesni da postoje. Njeno uništenje ne bi pogodilo samo lokalno područje Južne Amerike već bi stvorilo haos širom planete. Prema istraživanju objavljenom u časopisu “Nature”, atmosferski uticaj potpunog nestanka tropskih šuma mogao bi dovesti do rapidnog porasta globalne temperature za 0,7 stepeni Celzijusovih, što bi udvostručilo globalno zagrevanje beleženo od 1850. godine.

– Povećanje temperature koje nastaje zbog krčenja ili požara stvara velike tople vazdušne mase koje se kreću prema gore. Kad uđu u gornju atmosferu, one izazivaju strujanje i kreću se u različitim smerovima. Nestanak Amazonske prašume značajno bi uticao na klimu u nekim od najvažnijih svetskih poljoprivrednih regija – upozorili su svetski naučnici.

Nedavno su uznemirujući satelitski snimci NASA iz svemira ukazali na ogromne razmere požara koji su u proteklom periodu zahvatili amazonsku prašumu – snimci prikazuju porast vatre i dima u brazilskim državama Rondoniji, Mato Grosou i Amazonasu. Više od polovine požara je u ogromnom Amazonskom basenu, gde živi više od 20 miliona ljudi. Od početka godine izbilo je više od 75.000 požara, što je 83 odsto više u odnosu na prošlu godinu i najviše otkako se vodi evidencija o tome.

– Svet se susreće sa nezamislivim razmerama katastrofe. Milioni hektara šuma i zelenila gore u kišnim prašumama Amazonije. Razmere katastrofe u najvećoj zelenoj površini na svetu su neviđene, a ugroženo je i više miliona životinja koje nastanjuju ovu prašumu. Dim je iz Amazonije stigao je čak i do 2.700 kilometara udaljen Sao Paulo i potpuno zamračio ovaj najveći brazilski grad koji ima oko 20 miliona stanovnika. Za ove požare glavni krivac je čovek, a potom se požari munjevitom brzinom šire, jer je u ovom delu sveta trenutno sušni deo godine. Da nisu ugroženi samo tropski predeli, govore podaci da je preko četiri miliona hektara šuma izgorelo u prethodnom periodu u Sibiru, a dim je obavio veći deo Rusije i Arktik. Nažalost, gorele su šume i na Aljasci – upozorili su meteorolozi iz “Weather2Umbrella”.

U međuvremenu, brojni ekolozi okrivljuju za požare predsednika Brazila, koji je u vreme predizborne kampanje obećao da će obnoviti ekonomiju zemlje tako što će istražiti ekonomski potencijal Amazonije. Organizacije za zaštitu životne sredine smatraju da je Bolsonaro ohrabrio rančere, farmere i drvoseče da eksploatišu i spaljuju prašumu kao nikada ranije, i da, uz to, osećaju da neće biti kažnjeni za takve postupke.

DiKaprio pomaže Amazoniji

Neprofitna organizacija glumca Leonarda DiKaprija “Earth Alliance” pokrenula je vanredno finansiranje borbe protiv posledica koje izazivaju požari u Amazoniji i obećala za početak pet miliona dolara u te svrhe. Sredstva će biti usmerena na ključne resurse za autohtone zajednice i lokalne partnere koji rade na zaštiti biodiverziteta Amazonije, navedeno je u saopštenju.

– Pluća Zemlje su u plamenu. Brazilska Amazonija, dom za million indigenih ljudi i tri miliona vrsta, gori već više od dve nedelje bez prestanka. U brazislkoj Amazoniji bilo je 74.000 požara od početka ove godine, što je zapanjujućih 84 odsto više nego u istom periodu prošle godine (podaci Nacionalnog institute za svemirska istraživanja u Brazilu). Naučnici pripisuju ubrzanu seču šumu predsedniku Žairu Bolsonaru, koji je otvoreno pozvao drvoseče i farmere da krče zemljište nakon što je preuzeo kancelariju u januaru – naveo je slavni glumac.

Inače, Leonardo DiKaprio dao je ekskluzivni intervju za magazin Original, koji je u prodaji na svim kioscima od danas!

Autor: Andriana Ranković
Foto: Profimedia