Umeš da savetuješ druge i to veoma dobro,
Voliš da ih podsećaš koliko vrede
I kada nešto vole i žele,
Ne treba ni jednim delićem sebe da štede.
Voliš da pričaš/pišeš o nekim apstraktnim stvarima
- Porodici
- Ljubavi
- Prijateljstvu
- Sreći
- O tome koliko je važno da furaš svoj fazon i da te baš zabole ko će i šta na tebe takvu reći.
Uživaš da pričaš koliko je važno slediti svoje snove,
Neumorno maštati,
Ganjati izazove nove.
Učiti se istrajnosti i strpljenju,
Krojiti život po sopstvenim merilima, željama i htenju.
Ali kada ti sama sebi treba na crtu da staneš,
Odjednom krene skroz druga priča
Gde bez ikakve potrebe svoje slabosti i mane počinješ da veličaš,
Izgovore, preispitivanja i sumnje stavljaš u prvi plan,
A nekad im čak dozvoliš da ti zasive vedar i nasmejan prolećni dan.
U tim trenucima uglavnom se odlučiš da pristaneš na manje,
Pa se teleportuješ u ozloglašeno “trpno stanje”
U kom se večito nešto mora i preko volje radi,
Premalo mašta i kula od snova gradi.
Ali srećom, ima tu jedan pundravac koji ti neda mira
I koji vrlo brzo kreće uzbunu da signalizira,
Da je krajnje vreme da se vratiš sebi došlo,
Dok još nije sve naopako i nizbrdo pošlo!
“Podsetite onako kako ti voliš sve druge oko sebe, da živiš svoje snove i onu pravu tebe.”
Naterate te da se zapitaš
Ko si,
I ko da postaneš želiš,
O čemu sanjaš ,
Čemu se veseliš,
Koje su to vrednosti i ciljevi koje juriš,
Čemu se nadaš
I za čime žudiš?
Podsetite, onako kako ti voliš sve druge oko sebe,
Da živiš svoje snove i onu pravu tebe
Jer znaš, da je i to “trpno” samo prolazno stanje
Čak i kada podrazumeva da na momente moraš da pristaneš na manje,
Dobro svesna činjenice da su i loši dani sastavni deo života,
Još jedna u nizu lekcija više,
Ili bolje rečeno samo glup i dosadan kliše,
Zamka koju sama sebi postaviš i u koju iznova padaš ,kada izgubiš kontrolu nad svojim emocijama i ne znaš kako dalje njima da vladaš.
I zato, nemoj da budeš previše stroga,
I samoj sebi najveća babaroga,
Nastavi da neguješ tog pundravca koji ti mira neda,
I kad se pitaš “A šta sad dalje?! “
On u toj ludoj glavi napravi malo reda.
I kao što to uvek biva
A na kraju krajeva ,kako i sama pesma kaže,
“Nemoj da brigaš ,život se stara.”
I budi nežna prema sebi,
Svakog dana vežbaj vedrinu,
U svemu što radiš traži svoje zašto i svoju suštinu.
