Velika iskušenja otvaraju prostor za velika dela. Ne mislimo samo na dela pojedinaca koji su usmerili tok čovečanstva i promenili svest. Velika dela su i dela običnih ljudi, heroja u sredinama u kojima žive, u oblasti struke kojom se bave, u okviru svojih porodica i zajednica. Upravo je sada trenutak da društvo spozna njihov značaj i oseti moć zajedništva koja nastaje od hrabrosti i dobrote ljudi.
To su lekari, heroji koji pomažu da planeta ostane naš dom, da čovek diše i živi i kad njegova pluća gube snagu. To su učitelji, nastavnici, profesori – misionari i prosvetitelji naše dece i mladih i u ovim otežanim uslovima. To su bibliotekari koji rade od kuće, podsećaju na važnost knjige, poezije, na moć napisane reči. To je jedna školska bibliotekarka, Slavica, koja zna značaj deteta koje voli poeziju, pa je takmičenje recitatora samo prenela u drugi – virtuelni prostor društvenih mreža. Ona je pozvala sve nas da tu decu podržimo i čujemo ih kako recituju kod kuće preko snimaka koje dele na Fejsbuk stranici svoje osnovne škole ali i lokalne biblioteke u Beloj Palanci. Svi učenici koji budu učestvovali biće nagrađeni knjigama a njihova pesma odjeknuće dalje nego u običnim okolnostima. To su apotekari, šoferi, novinari, oni koji svakodnevno izveštavaju sa terena, prodavci, koji su na radnim mestima i kad rizikuju da se razbole i sutra ne dođu na posao. Tu su radnici fabrika koji menjaju planove rada, šijući maske i sve što je potrebno kako bismo ostali zdravi i živi. Tu su komšije, mladi volonteri koji će doći danas i do naših vrata i pitati nas da li mogu da nam nekako pomognu. To je jedna Ružica, budući lekar, koja dokazuje da je odabrala pravu profesiju svojim hrabrim srcem koje ovih dana kuca na vrata ostarelih baka i deka dobrotom i nudi im pomoć. To su svi nasmejani ljudi čiji iskreni osmeh prepoznajemo po sjaju u očima. To su oni koji nam daju podršku, snagu, motivaciju – psiholozi, pisci, istaknute javne ličnosti, oni koji svojim porukama i rečima pomažu da ostanemo smireni i predani zaštiti od bolesti, a pri tom postanemo bliži sebi ali i drugima iako smo udaljeni od njih. To su deca koja su kod kuće. U njima vidimo snagu, nadu, veru i ljubav. Deca zbog koje se kajemo što nismo bili obazriviji, svesniji, ali isto tako znamo da će ih ovo kroz šta kolektivno prolazimo oblikovati u bolje ljude jer gledajući naš primer uče najvažnije lekcije. Uče da postoje stvari vrednije od novca, karijere, konzumerizma. Smisao je u rečima lisice iz Malog princa – Čovek samo srcem dobro vidi, suština se očima ne da sagledati. Deca će se vratiti knjigama, kulturi, muzici, umetnosti, sportu, naučiće šta je empatija i solidarnost.
Dolazi vreme da pokažemo svoju prilagodljivost na nove izazove, da budemo arhitekte novog sveta, inženjeri čeličnih konstrukcija prijateljstava između ljudi u celom svetu, graditelji pribežišta za zalutale u vremenu iza nas koje je iznedrilo mnogo lošeg, čuvari balkona za pogled na bolje sutra, krčitelji staza za nove ciljeve, oni koji će se dobro osećati u svojoj koži, shodno svojim dimenzijama, ne zanoseći se mišlju da smo mnogo veliki i moćni. Takvi smo jedino ako gledamo svet srcem!
Hvala svima koji su budni! Oni su alarm za sve ostale.
