Prema legendi, jedan od tri kralja ili zaštitnika drevne Kine, Šenong, otkrio je čaj sasvim slučajno, dok je grejao vodu u senci drveta. Lagani povetarac je otkinuo par listića sa grane koji su upali baš u ključalu vodu. Iznenađen prelepim mirisom koji se širio, Šenong je odlučio da proba tu čudnovatu tečnost. Ukus ga je oduševio. U pitanju je bilo čajno drvo. To je priča o prvom čaju na svetu.
Da li ste od onih kojima je najlepši deo dana ispijanje šolje toplog čaja dok čitate neku prijatnu vest, priču ili poeziju, uživajući u divnom mirisu keksića od cimeta i upravo isečene kriške limuna na tacni pored… Ponekad volim da jutro započnem intenzivnim ukusom engleskog doručka sa mlekom, mada je to najčešće čist zeleni čaj. Njegovu svežu aromu povezujem sa buđenjem i zdravljem. Za mene je čaj izvrstan način za prepoznavanje srodnih duša, onih koji uvek radije biraju njega a ne kafu. Pa, ko su ljudi koji vole čaj?
Sreća je kada greješ ruke toplom šoljom omiljenog čaja
Kišne dane treba provoditi kod kuće, sa šoljom čaja i dobrom knjigom..
Znate one ljude koji vas nisu ni pitali a već su pristavili čaj za vas, i serviraju ga na poseban, skoro pa ritualni način. Tu su posebna šolja, poslužavnik i tacna sa kolačićima. Med. Tu je priča o novom ukusu ili detaljima koji ga prate, ona je uvertira za ugodan razgovor koji sledi, sav u atmosferi engleske ljubaznosti i kineske posvećenosti trenutku. To su ljudi koji vole prostor doma, baštu u proleće, hladovinu lipe u dugom letnjem danu. Ranu jesen i miris mokrog lišća dok ušuškani piju jutarnju dozu smirenosti koja zagreva telo i dušu. Zima se udiše toplinom doma kroz aromu omiljenog čaja. Ti ljudi ne čitaju loše vesti u dnevnim novinama, radije uživaju u tišini sopstvenih misli, ili magazinu koji otvara svetliju stranu svakodnevice, kao što je to Original :)… Oni znaju da je trenutak mira neprocenljiv. To je nekada čaj za dvoje, a nekada je sredstvo za introspektivno putovanje koje sa svakim gutljajem postaje prijatnije.
Iako se ti trenuci ponavljaju svakog dana, rutina ne ubija lepotu doživaljaja. Naprotiv, ustaljenost i daje posebnu dimenziju trenutku i pretvara ga u ritual.
To je mnogo više od brzinskog ispijanja šolje toplog mirišljavog napitka. Taj momenat traje, jer smo istovremeno potpuno svesni i pristuni a opet tako divno izmešteni iz svakodnevice.
Od kako znam za sebe, čajevi, u početku domaći – biljni, imali su posebno značenje za mene. Ta gotovo spiritualna veza sa biljakama desila se preko bakine sobe na kraju kuće (kuća je neobičnog oblika, zvali smo je kuća voz, jer se iz jedne sobe išlo direktno u drugu i tako do kraja, poput vagona). Biljni mirisi su opijali moje dečije misli čudnom mešavinom sa obližnjih brda i proplanaka gde je baka obično brala kamilicu, mentu, vranilovku (divlji origano), majčinu dušicu, kantarion i matičnjak… najviše pamtim oštar ali prijatan miris vranilove trave za koju kažu da ima posebno korisna svojstva…
U toj sobi vladala je specijalna vrsta mira i tišine. Ovde je leti bilo najprijatnije za čitanje dečijih romana, Žila Verna i bajki iz 1001 noći. Tu sam i sama volela da donosim tek nabrane biljke, ređam ih i ostavljam da se suše. Volela sam miris suve lipe i danas mi je to jedan od omiljenijih čajeva.
A onda sam počela da otkrivam mirisne voćne čajeve. Miris je uvek bio jači od ukusa. Sve je delovalo prenaglašeno, nikada tako uverljivo i prirodno kao biljke iz bakine sobe. Niti tako ukusno kao bakin kompot od domaćih suvih šljiva ili dunja (najbolji voćni čaj, ako mene pitate).
Čajevi su veza sa prirodom, njen sok. To je podsećanje da smo svi jedno. Čaj je zaustavljena energija biljaka koja oživljava u trenutku sjedinjenja sa čovekom.
Ljubav prema čaju je za mnoge narode neodvojivi deo identiteta, za Kineze je to Gongfu – ceremonija pripreme i serviranja čaja. U Keniji se uglavnom pije crni čaj i ova zemlja je poznata kao njegov najveći svetski izvoznik. U Engleskoj se uživa u earl grey-u, crnom čaju obogaćenom prijatnom aromom ulja bergamota. Možda ste čuli i za grog, piće engleskih lordova, koje je nazvano po nadimku njegovog pronalazača, admirala Bernona. To je slatki čaj sa dodatkom ruma, nešto poput našeg šumadijskog, o čemu je divno pisao Momo Kapor… A koliko ukusa u indijskom masala čaju, mleko je savršena osnova za spoj neponovljivih aroma.
Indijski Masala chai
Postoji mnogo načina da zavolite čaj, i pretvorite tu ljubav u svakodnevicu, ukoliko već niste. Čoveku su potrebni mali svakodnevni rituali kao potvrda da je sve u najboljem redu, oni nas umiruju i povezuju, sa sobom i drugima… Zato, sledeći put, bez dileme, dajte prednost čaju. Toliko divnih ukusa čeka na vas!
Fotografija: Pinterest
