Jovan Jovanović Zmaj je sigurno jedan od najvoljenijih pesnika za decu. Njegova Riznica pesama za decu koju je priredila Mira Alečković ostala je za mnoge asocijacija na bezbrižne dane detinjstva dok smo ušuškani pored bake slušali stihove i uživali u predivnim ilustracijama koje i danas pamtimo, devojčica Juca i jabuke, Mali konjanik, ljuta reduša koja bije bitku sa nevaljalim mišem ili Pačija škola. Neke smo i pevali uz dečiji hor Kolibri i radovali se zimskim čarolijama preteći hladnoći da nam ne može ništa, osim da nam nosić pocrveni, eto to je, to je sve…Čika Jova Zmaj je i sam bio lekar, ali i nepravaziđeni pesnik koji je poezijom lečio i sebe i druge i u najtežim časovima. Šta bi nam danas poručio, roditeljima, deci i svima koji brinu? Sigurna sam da se ne bi srdio na moju interpretaciju i pokušaj da unesemo malo radosti ali i mudrih saveta, kako drugačije nego kroz stihove ovog velikog čoveka.
Čika Jovo, danas nije lako ni deci ni roditeljima, veliki je izazov stavljen ispred nas. Čovek uviđa svoju nemoć i prinuđen je da se povuče na neki način pred prirodim koja je ipak iznad svega. Šta poručujete svima nama?
“Ala j’ lep
Ovaj svet,
Onde potok,
Ovde cvet;
Tamo njiva,
Ovde sad,
Eno sunce,
Evo hlad…”
Svesni smo da deca nemaju shvatanje odraslih o brzini širenja virusa i značaju higijene. Kako da ih na jedan lagan, a opet delotvoran način podsetimo na važnost dobrih higijenskih navika?
“Ala je to divota
Kad se ko okupa!
– Što se ne bi kupali,
Voda nije skupa!
Moramo se kupati,
Prljavštinu stresti,
– Nečistoća privlači
Rđu i bolesti!”
Deci nedostaju bake i deke, ti čarobnjaci našeg detinjstva. Jasno nam je da je najbolje za sada da ostanemo dalje od njih kako bismo ih zaštitili i produžili im živote. Ali kako da i pored izbegavanja susreta, grljenja i milovanja sačuvamo jedni druge u onom suštinskom smislu, kako da budemo tu i kad nismo u prilici da ih viđamo.
“Godine su mnoge,
A leđa nejaka,
Godine su teške –
Zgurila se baka.
Ali ipak voli
I pesmu i šalu,
Uvek ima priču
Za dečicu malu….”
Dakle, pozovite ih telefonom, gledajte se preko kamere. Poslušajte njihove divne priče, izrecitujte im novu pesmu koju ste naučili. To će im, sigurno, mnogo značiti!
Vi ste lekar, kako kod dece razvijati poštovanje prema herojima koji su tu za nas i kad je najteže?
Postoji moja pesma naslova “Nesreća se dogodila”, deca bi trebalo da je čuju, i igrajući se kod kuće sa svojim lutkama stave sebe u ulogu onog ko pruža pomoć. To je jedan način. Ili “Pera i doktor”, sećate se te pesme? Na kraju napravite limunadu i popijte sa decom i lutkom.
Deca su nam stalno u kućama, nema škole, parkova.. Čega se mogu igrati, kako da budu maštovitiji?
Mali konjanik! Neka zamisle da su u prirodi, da im je stolica konjić, da im je uzde od kanapa, sedlo od marame i neka krenu na daleke pute!
Danas svi brinemo kada ce proći ovo vanredno stanje i virus otići iz naših života. Kako zaštiti decu od preterane brige nas velikih?
Kad se pojavi neka opasnost, briga je sasvim normalna pojava. Eto poput žabe koja čita novine jer strepi od rode, njene ljute neprijateljice. Treba decu na duhovit način približiti izazovima, i ukazati im da je sve to prolazno…
Stize nam proleće. Ne smemo zaboraviti lepotu prirode, čak i u izolaciji, zar ne? Možda je baš sada pravo vreme da se osvestimo i probudimo uz pesmu ptica?
“Zirnieš li kud,
Lepota svud.
Sve se ponavlja:
Proleće se javlja!
Tamo u travi
Zumbul se plavi:
Tu u zabavi
Vredni su mravi..”
Odite negde u neki deo prirode po lepom sunčanom danu i prošetajte.
Pevajte zajedno – Leptiriću, šareniću, hodi k meni amo!
Možete i zasaditi drvo, priroda je to zaslužila.
“Gde god nađeš zgodno mesto,
Tu drvi posadi;
A drvo je blagorodno
Pa će da nagradi!”
Hvala Čika Jovi Zmaju što nam je ostavio dragocenu riznicu, ključevi su našim rukama, iskoristimo ih.
Priroda će nas nagraditi ako se sada probudimo svi i počnemo da se odnosimo prema njoj i jedni prema drugima sa poštovanjem, ljubavlju i brigom.
Onda će zaista imati smisla Ala je lep ovaj svet… Slavuj pesmom ljulja lug, ja ga slušam i moj drug!
S ljubavlju,
Irena.
