Završavam četvrtu po redu knjigu od Fredrik Bakman-a i u iščekivanju sam da pročitam narednu. Od detinjstva do danas pročitala sam na stotine knjiga svih žanrova, ali ne sećam se da su ikada knjige jednog pisca ostavile na mene toliki utisak. Irvin Jalom je takođe pisac čije su knjige ostavile jak utisak, ali on je iz sasvim druge oblasti u odnosu knjige F. Bakmana.
Fredrik Bakman je svoju karijeru započeo kao bloger i kolumnista, jedan od najpoznatijih u Švedskoj.
Njegov uspon i prepoznatljivost počinje kada je 2012. godine objavljen roman pod nazivom “Čovek po imenu Uve”. Istoimeni roman preveden je na četrdeset četiri jezika i jedan je od nauspešnijih romana svih vremena.
Ovaj moj blog služiće da vas ubedi da pročitate sve njegove knjige. Nisam do sad naišla na pisca koji me u svim svojim knjigama toliko uvuče u priču. Polako, objašnjavajući i dočaravajući razne karaktere kroz aktere svojih romana on vas uvlači u mrežu emocija i iščekivanja. Svi ti ljudi u Bakmanovim romanima su naizgled ljudi koje u životu najviše srećemo, a najmanje se sa njima poistovećujemo.
To je ona džangrizava komšinica koja je baš sad našla nešto da vam prigovara po stoti put. Kao i taj jedan čovek koji uvek ima nešto pametno da kaže, da nam soli pamet. U tim knjigama opisani su ljudi koje najmanje volimo, najmanje razumemo. Niti to želimo. To nisu ljudi zbog kojih ti staneš i zapitaš se:”Šta se zaista ovom čoveku desilo u životu, zašto je tako ogorčen?”. I to sve opisano u ovim knjigama kroz neverovatne životne priče.
Ipak, svi smo mi pomalo Brit Mari, Uve, Baka i Elsa.
On opisuje likove poput ovih tako, da kako čitanje odmiče, zavoliš svaki deo tog lika. Tako da, u potpunosti razumeš te ljude i sasvim se poistovetiš sa njima. Sledeći put kad sretneš to svoje dežurno džangrizalo, znaćeš zašto je postalo takvo. Nijedan čovek se ne rodi džangrizav, nevoljan, napet i inatan. Takvi postanemo vremenom. Znaćes i kako to da ne postaneš. Prepoznaćeš džangrizalo u sebi i u svim svojim bližnjima. A onda, kad sve to prepoznaš naučićeš da ih razumeš i zavoliš.
Nakon njegovih knjiga u mom komšiluku vlada mir. U meni vlada neverovatno razmevanje i podrška za sve ljude koji su vremenom postali takvi. Najlepše od svega je što ove knjige to grade unutar nas, bez želje da te ljude promenimo, već samo da se sa njima saosećamo.
Ti ljudi se i dalje u mom okruženju nisu promenili. Ali, ja jesam. I odrasla sam, prevazišla i zavolela svoje džangrizalo koje dugo i u meni živi, zbog priča koje se prepliću u ovim knjigama. A njih razumem u potpunosti.
Ipak, svi smo mi pomalo Brit Mari, Uve, Baka i Elsa.
