Na današnji dan, 11. februara 1993. godine, preminula je Desanka Maksimović, pesnikinja koja je obeležila naša detinjstva i iz čijih smo stihova učili šta znači čista i iskrena ljubav, koju ni vreme ni smrt ne mogu da pokvare.
I sve do trenutka kada je njeno srce stalo ono je kucalo za jednog jedinog muškarca, Sergeja Slastikova Kalužanina, iako njega kraj nje fizički nije bilo već skoro dve decenije.
Desanka i Sergej upoznali su se kada je ona već bila poznata pesnikinja.
– Pozvali su me Rusi jednog dana da u njihovom klubu održim predavanje i pročitam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila ljubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva ljubav i prvi muškarac s kojim sam se poljubila. Bila sam već zrela devojka. Kasnije smo se zbližili. Nisam mogla odmah da se udam, jer još je bilo dece (braće i sestara), koji nisu bili izvedeni na put. Sergeju sam objasnila da treba sačekati, jer moje nasleđene dužnosti moram do kraja ispuniti. Bio je plemenit čovek i shvatio me. Strpljivo je čekao dan kada smo se napokon venčali i zasnovali svoj dom – pričala je Desanka Maksimović, koja se za Sergeja udala 1933. godine.
Nakon venčanja završio je glumačku školu i dobio ponudu da ode u Skopski teatar, ali je zbog Desankine službe u Beogradu to odbio. Kada se udala, mnogi su bili iznenađeni, jer su smatrali da je mogla “bolje” (bogatije, prim. aut.) da se uda. Ona je na to imala samo jedan odgovor.
– Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo, bez obzira na to što je bio siromašan. U njemu sam našla ono što sam želela – ispričala je Desanka u intervjuu za NIN godinu dana pred smrt, te otkrila da ne žali što nisu imali potomstvo, jer su pesme bile njena deca, a osećaj materinstva proživela je odgajajući brojnu braću i sestre.
Autor: Original
Foto: Wikipedia
